O čemu se ovde radi

O čemu se radi?

“Pocelo je da se prica o onom filmu "Celestinsko
Prorocantsvo", ja se zainteresovao, našao film na
internetu i skinuo ga. Pogledao film, koji je ostavio na
mene veoma snažan i pozitivan utisak. Radio još nešto
na kompjuteru, pa negde ujutru oko pola šest, rekao
ajde da legnem više ...
Krenuo da zatvorim prozor od sobe, napolju taman pre
svitanja, nebo svetlo i plavo ali još nema sunca. Padne
mi na pamet, valjda pod utiskom filma da probam da
vidim onako auru i tu energiju. Legnem na krevet, malo
gledam u nebo, nekako sam se bio neobicno smirio. E
onda sam poceo da vidim one tackice što onako jure, ali
mnogo više i lepše nego pre, izgleda da je stvar u tome
da ih se gleda na neki odreden nacin, pa samo one budu
u vidokrugu. Tada dignem ruku naspram plavog neba i
lepo vidim sebi auru oko ruke, iako sam video nešto i
pre, ovo je bilo spektakularnije, totalno
trodimenzionalno, kao da mi je ruka u necemu što se
kovitla i krece, i koliko god da sam pomerao ruku,
mahao, sklanjao pogled, ostajalo je. ....

Nema veze sa
onom post slikom koja ostaje u ocima, razlika kada se
vidi ovo je jasna, i menjalo je boje u odnosu na
pozadinu kako bih pomerao ruku.
Sledecu noc, odnosno jutro, opet oko pola šest, opet
lepo vreme, nije mi davo dao mira, pa sam hteo da
probam ponovo. Legnem, smirim se koliko mogu, vidim
tackice, dignem ruku . . . i ništa, nema aure, probam
par puta, nece. Mislim se: pa dobro, nije važno, bar me
ovo lepo odmara. Zatvorim malo oci, odmorim ih, prošlo
je neko vreme, otvorim oci namestim ih onako da vidim
te tackice što jure, a kojih izgleda ujutru ima najviše, i
opet ih vidim al onako baš mnogo. Koncentrišem se na
njih jedno vreme i onda se dešava nešto neobicno, dok
ih tako gledam skroz sam opušten i nekako mi deluju
veselo, u jednom trenutku tacke staju, više se ne krecu
onako haoticno, nego bukvalno stanu u mestu, jako
zasvetle, toliko da ne vidim nista drugo osim njih, i kao
da krecu onako kao jedna prema meni, ili nekako ja
prema njima, nije baš lako objasniti. I tada osecam
preko grudi ....

i stomaka nekakvu neobicnu euforiju, nema
druge reci, nije sreca, nego nekako super, poprilicno
neopisivo, kao da vam je neverovatno drago zbog
necega da hocete da se kikocete i da placete u isto
vreme, ali veoma je jako, kao neka skoro fizicka
S t a z a R a t n i k a
- 92 -
opipljiva euforija. Onda je prestalo pa sam se vratio u
normalu, probao ponovo i opet doživeo to isto samo još
lakše nego prvi put, posle me još držalo neko vreme.
Još jedna stvar vezana za taj osecaj, siguran sam da
sam ja sam to uradio, šta li sam vec uradio, kao što za
razne stvari ne mogu da budem siguran dal sam ja to
stvarno izazvao, doživeo, ili je to nešto indukovano sa
strane, od nekoga drugog, ili nekim dogadajem. Za ovo
imam nekakav cudan osecaj da sam siguran da sam ja
to nekako sam samcijat izazvao.
Eto, ništa narocito opet, a poprilicno ludo.”