Loše navike

Postoje tri vrste loših navika, kojima se stalno vraćamo, kad smo suočeni sa neobičnim životnim situacijama.

Prva je, da se ne obaziremo na ono što se događa ili što se dogodilo i da smatramo kao da se ništa nije desilo. Takvo nešto priliči zatucanom čovjeku.

Druga je, da sve prihvatamo zdravo za gotovo i mislimo da navodno znamo šta se dešava. To priliči pobožnom čovjeku.

Treće je, da postanemo opsednuti nekim događajem jer ga ne možemo odbaciti niti prihvatiti svim srcem. To priliči glupanu.

Ima i četvrti, ispravan način. Čovek na putu znanja postupa tako, kao da se nikada nije ništa dogodilo, jer ni u šta ne veruje, pa ipak prima sve zdravo za gotovo. On se nikad ne oseća tako kao da zna, niti tako kao da se nije ništa dogodilo. On deluje kao da potpuno vlada sa sobom, pa makar mu se u tom trenutku tresla kolena. Postupajući na taj način on se rešava opsesije.

Gluposti. Sve neke pogrdne reči. Kao te reči će postave stvari na pravu fiksaciju. Tako i ostalo. Malo morgen...Ama gluposti kao što kažem. Uopšte nisam za čoveka. Koj će mi q. He he. Sloboda se nezna šta je, he he he

Tačno, slažem se da su gluposti. Treba se setiti onih reči: “gledaj šta su nam uradili...“ eto, i ovi nama rade isto.